Неспутани
знањем, српски председник свега и његови клонови, чланови владе,
ограничили су цене 36 намирница. Може ли накупцима бити веће награде од
ове - да покупују сву робу, па да нам је онда продају као тапкароши? Зар
није бољи дански рецепт, по коме једна боца течности за дезинфекцију
кошта пет, а свака следећа 135 евра. Па изволите
Јесте ли одахнули након ове вести: „Утврђена цена маске: Ако вам неко
тражи више од 120 динара, одмах пријавите...“. Шта да пријавим, кад
маски у апотекама - нема?
Тужно је гледати како неука влада,
попут ове наше, удбашким методама уводи ред. Ослушните овај речник:
„Грађани који примете (!!!) да се у апотекама продају маске или средства
за дезинфекцију по нереалним ценама, то могу да пријаве сваког дана, на
телефон тај и тај... и инспекција ће то проверити и кажњавати!“ И шта
онда? То ће спречити несташице?
Овај проблем је у економији
регистрован још пре 1.700 година, у доба цара Диоклецијана, када се први
пут показало (и увек се од тада потврдило) да увек кад неко замрзне
цене - настаје несташица. Е сад, Диоклецијан није претио инспекцијом из
министарства Расима Љајића, већ смртном казном за починиоце, па ни он
није био успешан - након Диоклецијанове објаве, сви трговци су побегли
из Рима! А вратили су се чим је император престао са замрзавањем цена.
Или, сетимо се чувених несташица у социјализму, о којима су написани
томови чланака и књига – зар је могуће да сва ова искуства нису ни
окрзнула чланове српске владе?
Неспутани знањем, српски
председник свега и његови клонови, то јест, чланови владе, ограничили су
цене 36 намирница – од брашна, хлеба, и меса, до тестенина, сапуна и
рукавица, дакле, скоро свега што ће у доба вируса људи уопште и
куповати. И онда – може ли накупцима бити веће награде од ове - да
покупују сву робу, па нам је онда, као тапкароши, нуде по пијацама,
хаусторима, или парковима?
Не заборавимо, управо су тако настала
највећа српска богатства: држава би замрзнула цене, углавном у намери да
заштити грађанство од поскупљења робе које у радњама није ни било -
уља, шећера, козметике, цигарета, бензина - а све се то могло купити „на
црно“! Зашто се то не би поновило и данас? И шта нам је, онда, чинити?
Ево,
у Данској су продавци сами смислили овакво решење: једна боца течности
за дезинфекцију кошта око пет, а за оне који желе две боце – или више –
свака кошта по сто тридесет и пет евра! Па изволите, купите колико год
вам се прохте! Наравно, гужве су нестале, људи данас купују само колико
им је тренутно потребно.
Зар је овакво решење код нас немогуће?
Зар ћемо заувек сви набављати сто боца антисептика, две тоне квасца или
два вагона жита - злу не требало? Чак и онда када то буде само злу и
глупости требало?
Ипак, не треба сметнути још један детаљ. Ако се
нешто важно променило набоље захваљујући овој епидемији вируса корона,
то је чињеница да је макар једна струка – епидемиолози, инфектолози,
дакле, да су лекари и медицинско особље у очима јавности добили третман
који заслужују. И да коначно чујемо како, у име свих нас, коментатор са
ТВ Н1, на Вучићеву констатацију да је спреман да чује његово питање,
председнику одговори – немам ја питања за вас, него за лекаре.
Е
па, у то име, економисти предлажу да се несташице у доба вируса лече –
растом цена за свакога ко купује више него што су минималне потребе.
Макар ће у Србији бити више људи са маском, рукавицама, или са још
једним пакетићем квасца. Мало ли је?
Даница Поповић
|
